Има дана када се пробудиш и све делује нормално...али у стомаку нешшто стеже, срце лупа као да си трчао маратон, дланови се зноје, глас подрхтава. Није одговарање. Није љубавна драма. Није ни писмени из математике.
Само...нешто.
Ако ти се ово дешава, прво - Ниси једини/а.
Друго - Ниси превише драматичан/на или преосетљив/а.
Треће - То што осећаш има своје име. Зове се анксиозност.
🧠Шта је анксиозност и да ли је "нормална"?
Анксиозност није "луда глава", то је начин на који твоје тело реагује када мисли да си у опасности.
Код неких то изгледа као:
Када кажеш "Морам код психолога", звучи као да идеш код зубара без анестезије. Али психолог није ту да ти "поправља главу", није адвокат, детектив, а ни судија. Не уме ни да "чита мисли", мада би то било баш добро понекад. 🙃
Људи који дођу код психолога често имају храбрости да се позабаве стварима које други гурају под тепих. Није ствар у томе да си "лудак", само си жив човек у средњој школи, што уопште није мала ствар.
Па, шта ради школски психолог? 🤔