Када кажеш "Морам код психолога", звучи као да идеш код зубара без анестезије. Али психолог није ту да ти "поправља главу", није адвокат, детектив, а ни судија. Не уме ни да "чита мисли", мада би то било баш добро понекад. 🙃
Људи који дођу код психолога често имају храбрости да се позабаве стварима које други гурају под тепих. Није ствар у томе да си "лудак", само си жив човек у средњој школи, што уопште није мала ствар.
Па, шта ради школски психолог? 🤔
🌼Ту је да на тебе гледа без осуде, са стране, и помаже ти да сагледаш ствари које ти се мотају по глави:
- Када осетиш притисак са свих страна (родитељи, оцене, вршњаци, очекивања,...).
- Када имаш конфликт у школи, код куће, у вези и не знаш шта да радиш.
- Када имаш осећај да се не уклапаш, да те нико не капира.
- Има неко ко те задиркује, исмева, па не знаш шта да радиш.
- Када ти је свега доста и не знаш одакле да кренеш.
- Осетиш да си "ништа ми се не ради" већ недељама.
- Или кад просто желиш да те неко само саслуша, а да не мораш да се претвараш.
Разговор са психологом је простор где можеш да будеш потпуно искрен, свој. Нема оцењивања. Нема преношење разговора наставницима или родитељима, осим ако неко мора да буде укључен ради твоје безбедности. Можеш да дођеш кад ти је тешко, али и када желиш да радимо на томе да ти буде боље - на самопоуздању, комуникацији, организовању учења,...💜
🚴♀️Како да дођеш код психолога?🏇
- Можеш се пријавити код одељенског старешине.
- Можеш доћи директно - куц, куц, слободно.
- Можеш послати поруку ако ти је лакше.
Не мораш да чекаш "велики проблем". Довољан је мали знак да ти треба разговор. Врата су ти увек отворена.😀