Има дана када се пробудиш и све делује нормално...али у стомаку нешшто стеже, срце лупа као да си трчао маратон, дланови се зноје, глас подрхтава. Није одговарање. Није љубавна драма. Није ни писмени из математике.
Само...нешто.
Ако ти се ово дешава, прво - Ниси једини/а.
Друго - Ниси превише драматичан/на или преосетљив/а.
Треће - То што осећаш има своје име. Зове се анксиозност.
🧠Шта је анксиозност и да ли је "нормална"?
Анксиозност није "луда глава", то је начин на који твоје тело реагује када мисли да си у опасности.
Код неких то изгледа као:
- "Блам" ниво 1000 кад треба нешто да каже пред разредом.
- Знојење и срце које лупа пре сваког одговарања, макар знао све.
- Избегавање контролних и "болест" сваки пут кад се спрема писмени.
- Стално премотавање: Је л' ово глупо што сам рекао? Шта ако су ме сви чули?
- Увек мислип да ће нешто кренути ка злу, иако све делује ок.
Добра вест је да се анксиозност може држати под контролом. Још боља вест је да не мораш сам/сама. 🤗
Ево неколико ствари које могу помоћи:
- Диши. Али стварно.
Полако. Удишеш на 4-5, издишеш на 6-8. Пронађи свој темпо.
- Разговарај са неким коме верујеш.
- Мисли нису чињенице.
Ако ти се мисли врете на исту тему 50 пута дневно ("сви ће мислити да сам глуп/а"), запамти да је то само мисао, а не пророчанство.
- Излази из главе у стварност.
Прошетај. Слушај музику. Напиши шта осећаш. Разговарај са неким.
- Спавај. Једи. Крећи се.
❌Шта не помаже?
- Претварање да је све супер.
- Потискивање ("Ма проћи ће", а не пролази)
- Поређење са другима ("Види како се она смеје, сигурно јој је добро")
- Скроловање по Инстаграму у 3 ујутру док осећаш тегобу у грудима.
🕐Када затражити помоћ?
Када осетиш да ти анксиозност квари свакодневницу:
- Престајеш да долазиш у школу.
- Не можеш да спаваш или се будиш са кнедлом.
- Избегаваш људе, ситуације, активности које си волео.
- Кад само пожелиш да "некоме буде јасно како ти је".
Анксиозност није оно што те дефинише. То је само једна сенка кроз коју пролазиш. Ти си много више од тога. 🥰